...

Dobro došli u novi, čudesni svet prirode – svet kojim upravljaju neobične subatomske čestice kvantne fizike.... Svake zime, belolike guske stižu tačno na vreme na istu reku u Škotskoj. Time završavaju putovanje dugo 3200 kilometara koje kreće iz Svalbarda, visoko iznad arktičkog kruga.

Matematičar i evolucioni biolog dr Dušan Mišević, direktor istraživanja u Centru za istraživanje i interdisciplinarnost (CRI) u Parizu, vatreni zastupnik participativne nauke, prenosi saznanje o digitalnoj evoluciji i evolucionoj kooperaciji...

„Velika seoba Srba 1690. godine predstavljala je „prvorazrednu i sudbonosnu prekretnicu u duhovnom i kulturnom životu srpskog naroda. Posebna pažnja dokumentarno-naučnog serijala „Staro srpsko pisano nasleđe posvećena je sudbini srednjovekovnih rukopisa, odnosu prema knjizi u srednjem veku, istorijskim događajima i vladarima u vreme nastajanja rukopisa, mestu gde se danas čuvaju, rezultatima višedecenijskih istraživanja i značaju sačuvanih rukopisa koji su po mnogo čemu zaslužili da budu deo srpskog kulturnog nasleđa.... Tokom 2011/12.godine vršena su istraživanja u Mađarskoj. U bibliotekama u Sekešfehervaru - nekada zvanom Stoni Beograd, Medini, Šarošpataku, Debrecinu, Budimpešti i u Crkveno-umetničkoj zbirci u Sent Andreji kao najznačajnijoj. O značaju rukopisnog nasleđa i novim otkrićima komisije naučnika saznaćete više u emisiji „Srpski rukopisi iz Mađarske.

Ne pamti se u Srbiji da je jedan mineral, poput jadarita, izazvao toliku podeljenost javnosti, ma koliko bio jedinstven.... Da li je mineral jadarit koji je otkriven nadomak Loznice, postao vest godine zbog činjenice da njegova hemijska formula odgovara sastavu izmišljenog minerala kriptonita iz čuvenog filma Supermen ili ne, tek činjenica je da se oko njega podigla velika prašina. I ako je kriptonit fikcija, jadarit je stvarnost oko koje je podeljena naučna i stručna javnost. Da li je reč o investiciji veka i velikoj šansi za Srbiju ili o projektu koji će nas targetirati kao crnu ekološku tačku Evrope, pa i sveta? I dok stručnjaci lome koplja oko Projekta Jadar, za lokalno stanovništvo nema dileme. Meštani su zabrinuti za svoje zdravlje, ali i zbog toga kako će otvaranje rudnika uticati na životnu sredinu.

Tom Marceta je profesor na Tehnološkom fakultetu Tendon, i za njega kažu da je otac MIMO tehnologije.... To je akronim čije je značenje: više ulaza, više izlaza i odnosi se na bežične komunikacije koje imaju više od jedne antene na svakom kraju. S ovom tehnologijom možete slati podatke najvećom do sada poznatom brzinom.

Dušan Radenković i Stefan Bendić su sa ekipama stigli do Zlatibora! Naša najposećenija planina je sledeća stanica EKO Avanture Srbija.... Dušan Radenković: Zadatak naših takmičara biće da prljavu i zagađenu vodu pretvore u čistu. Za takvu ekološku alhemiju, trebaće im podrška. Centar za preradu otpadnih voda Zlatibor je naša sledeća lokacija. Nada postoji, kao i optimizam da se neke stvari ipak mogu ispraviti. Ovo postrojenje je primer da čak i ako budemo nemarni prema prirodi, postoji šansa za popravni. Nakon prerade otpadnih voda, na red je došla ekološka tura biciklima. Stefan Bendić: Kada bi svako od nas koristio običan ili električni bicikl za sve kraće relacije u toku dana, za koje inače koristimo automobile, vazduh bi nam bio mnogo čistiji, a uz to bismo bili i zdraviji. Disali bi čistiji vazduh, a ujedno bi se rekreirali i bili pokretljiviji. Deseta epizoda emisije EKO Avantura Srbija je samo blago zagrevanje za veliko finale, koje nas čeka u dvanaestoj epizodi. Pobednik će biti samo jedna ekipa, koja će osvojiti plac u srcu Srbije! Autor emisije: Dušan Radenković Voditelji: Stefan Bendić i Dušan Radenković.

Čuvena latinska sentenca tvrdi da o ukusima ne treba raspravljati, ali tokom vremena najčešće se raspravljalo i raspravlja upravo o toj rečenici. Znači li to da je pitanje ukusa, dobrog ili lošeg, jedno od ključnih pitanja čovekove egzistencije i opstanka civilizacije?... Novo izdanje Časa anatomije analizira ukus, kao moć prosuđivanja kako je mislio Kant, ali ne samo pomoću ideje dopadanja bez interesa već i pitanje etičkog prosuđivanja i kontemplacije koja uključuje interes i razum. Aktuelno doba je doba mnoštva, popularne i masovne kulture, vreme preispitivanja elitističkog shvatanja kulture i umetnosti i doba koje možda više nego bilo koje ranije ističe stav da se o ukusima ne raspravlja. S druge strane, sve češće se govori o nedostatku ukusa ili prevladavanju lošeg ukusa te se postavlja pitanje kako se ukus razvija, koja vrsta prosuđivanja i interesa utiče na to, kako se ukus menja i jesmo li svedoci neke vrste krize ukusa? I najvažnije, kakve to posledice ostavlja na jednu kulturu i društvo? U emisiji o tome razgovaraju reditelj Goran Marković, prof. dr Neda Todorović, pesnik i izdavač Gojko Božović i filozof Ivan Janković.

Da li ste znali da u telu odrasle osobe ima približno 250 grama soli? Ili, da od ugljenika koji je u nama može da se napravi devet hiljada grafitnih olovaka? Hemija nije samo za štrebere, hemija je svuda oko nas! I u nama, naravno!... Hemija je i u hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo. Učenje, maštanje, disanje, nastajanje emocija... možda nije tako očigledno, ali i ovi procesi počivaju na hemiji. Varenje je reakcija između hrane, i želudačne kiseline i enzima, do jednostavnih molekula koje naše telo može da apsorbuje i koristi. U ovom serijalu upoznaćete zanimljivo lice ove nauke. U kratkim epizodama, kroz oglede u hemijskoj laboratoriji i igrane scene, govorimo o pojmovima koji su deo naše svakodnevice ali pripadaju i hemiji kao nauci.

Na svim listama koje prave Ujedinjene nacije, nordijske zemlje nalaze se u vrhu najsrećnijih država. Lovac na znanje želi da istraži zbog čega je to tako? Da li se ove liste adekvatno prave, koje faktore uzimaju u obzir?... Pojam sreće izalzi iz okvira individualnog osećaja pojedinca i razmatra se aspekta čitavog društva. Kako se pravi srećno društvo i koliku ulogu ono ima na sreću pojedinca.

Od 1956. godine, koja se smatra formalnim početkom veštačke inteligencije, pa do danas, pametne mašine ne prestaju da nas oduševljavaju ali i pomalo zastrašuju. Još uvek je čovek taj koji ih kreira i njima upravlja, ali pitanje je da li će se to u nekom trenutku promeniti. O razvoju veštačke inteligencije i primeni u različitim oblastima, razgovaramo u Studiju znanja.... O stupnju razvoja humanoidnih robota, kao i o Optimus“ robotu Ilona Maska, govori nam Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta, sa kog nam dolazi i Mileta Žarković, koji će nam otkriti kako veštačka inteligencija može da pomogne u rešavanju globalne energetske krize. Sa nama je i Ivan Tanasijević, iz Instituta za veštačku inteligenciju, čije polje istraživanja obuhvata primenu veštačke inteligencije u oblasti bioinformatike. On otkriva na koje sve načine nam bioinformatika pomaže da bolje razumemo biološke podatke. Da li vam se desilo da nekad veštačku inteligenciju doživljavate kao živu osobu? Ako je ogovor da, utehu možete naći u prilogu naše novinarke Ane Jovičić. U prilozima ove nedelje ukazujemo i na neke zanimljivosti iz sveta veštačke inteligencije. Kao što postoje različite vrste ljudske inteligencije, tako postoje i različiti tipovi veštačke inteligencije. O tome koji su i gde sve imaju primenu, govori nam Igor Ilić iz Microsoft razvojnog centra. U čemu vidimo najveći potencijal veštačke inteligencije kada je njena primena u arhitekturi u pitanju, otkriva nam arhitekta Jelena Milošević, a Aleksandar Đorđević Linc iz DataScience Srbija, reći će nam koja etička pitanja ona otvara kad je u pitanju naša kreativnost i autorski rad na internetu. U muzičkom delu emisije slušamo Doru Petković za klavirom i Isidoru Bulatović violončelo. U duhu teme, ChatGPT je ove nedelje dobio zadatak da postavi pitanja nekim od naših gostiju, kao i da napiše odjavu emisije.

Kopaonik je naš najveći i najpoznatiji ski centar, i svi u Srbiji koji razmišljaju da posete ovaj nacionalni park žele da odu na Kopaonik na skijanje.... Malo su poznate druge lepote Kopaonika, kao što je na primer vodopad Jelovarnik, koji je sa visinom od 71 metra najviši vodopad u Srbiji. Kao nacionalni park, i centar biodiverziteta, idealno je mesto za proizvodnju zdrave hrane - resurs koji pored preostalih staračkih domaćinstava koristi i mali broj stanovnika sela koji nisu podlegli primamljivom i varljivom izazovu turističke industrije.